Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Lavirintom srca svog

Kud god pođem,
Slepi put,
Nikog da pozovem,
Pod nogama pločnik žut.

Oko mene zidovi,
Otuđeni i hladni,
A po njima snovi,
Izlizani i jadni.

Predamnom hodnici,
Dugi i pusti,
Tamno kao u grobnici,
Kao kiša kad se spusti.

U tišini svog glasa,
Tumaram lavirintom srca svog,
Kao deo talasa,
Čoveka potonulog.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: