Danas sam komično svečan i ponosan,
na jedini moj dar – ljubav, na čekani san
pred kućom, zidanom od igara, u kojoj samoća
oblači moje pohabano odelo i, strpljivo, čeka da se vratim,
sačinjen od mesečine i čudesnog oblaka, nemarno vezanih pertli.
Otmen sam danas, razodenut žigovima mojih briga,
u vremenu istom,
u trenu koji se ne pomera,
u plimi soli i gorčine koje nose, na plećima, užurbane mi nade.
Uzvišeno su mi oči gladne tebe, skrivene, u kosturu od mraka,
i, znaj, vratiću se, ušetaću, u tu kuću punu,
brilijantnih kostiju talenata,
balsamovanih ljubavi, čvrsto vezanih za večnost.
Danas sam, konačno i trajno, svečano, ispovedjen,
osveštan i spreman da me upiju tvoje, iznenadjene oči,
u slavu vremenu, velikom svetu malog srca, naših tajni.
Принц поезије
