Kroz vrata pakla

Kroz vrata pakla do dubina ognjene vatre
Ti toneš, ti padaš,
a moliš da ti se krila raja vrate.
I tako prokleto teško tekli su dani,
ti lutaš, ti patiš, dok koračaš u tami
Senke te proždiru i vrelina pakla
Tvoj um je prah i pepeo, a duša od stakla.
Ne zaboravi da svaki let se završi k’o pad
kroz vrata pakla te čeka predvorje za Had.
U njemu orkan što od bola kovitlac pravi
oko vrata te steže, a možda i zadavi.
I ta bura što valove emocija gura,
i ti krici tišine iz paklene vreline…
Lanci se kidaju, al’ gresi ne skidaju,
zato ne pitam te sada ni sta misliš ni šta osećaš,
dok ove stihove pišem, šta slutiš i predosećaš …
Jer dok ogledalo neba nad nama sad puca
znam, noćas sprema se sahrana tvog srca.
U gluvo doba, u mrtvilu noći,
ti sklopićeš oči
i smrt će tiho doći.
Lagano u večni utonućeš san,
ugledati nećeš ni svetlost, ni dan.
Tad u mrtvilu noći
još mrtviji je osećaj taj
kad suza u oku zaiskri
a srce ne ugleda raj
….to je bio kraj….
Kroz vrata pakla…kroz vrata pakla…