Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Кроћење душе

Ако настојим остати камен
Нежном ме речју удари
Каменог срца упали пламен
Срдачношћу ме насамари

Ако наставим бити земља
У моју утробу засади цвеће
Пролиј воду кроз моја ребра
Уместо плућа нека дише дрвеће

Ако желим бити гвожђе
Истопи ме, нек лете варнице
Постаћу мекана к’о слатко грожђе
У мој калуп саспи латице

Ако ти дођем оштра као зима
Песмом иступи моје оштре крајеве
У шупљине душе ми наточи вина
Проспи ми кроз прсте мирисне чајеве

Ако настојим остати камен
Племенитошћу ме у песак претвори
Онда ме такву као од глине
Нежнију обликуј и створи

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: