Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Крила

Замахом једним
стигох до Сунца
и убрах речи злата вредне,
обојих мисли животним прахом
и освестих добро у бити свакој.
Оставих траг прашине звезда
да шири дах боја и сјаја.
Васионом плови невидљива дуга
саткана милионима боја раја.
Зашкрипаше небески своди,
умилни глас руке рашири
и пустих да ме дуга води
тамо где сопокој корене шири.
Раширих своја раскошна крила
на њих кап воде стаде
и уздигох се у царство вила,
рајске врте живот нам даде.
Замахом једним вратих се земљи
спокојна што небо постоји.
Сањаћу приче о једној птици
живеће вечно снови моји.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: