Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Kraj

Gledam u tvoje oči
U njima tražim odgovore,
U ovoj kišnoj noći,
Prizivam naše razgovore.
Veceras ćutis, dugo, predugo
Spuštaš pogled i kriješ lice
Znaš sve moje tuge,
Moje sumnje i nesanice.
Miriše kraj ko kafa gorka,
Dolazi tiho iz svih uglova
Spušta se tuga iz svakog ćoška
Ko piljevina iz starih strugova.
Gomila se tuga u grudima mojim
Na usnama tvojim senka neka,
Još večeras postojim,
A sutra ću ti biti uspomena daleka.
Čekam da kažeš poslednje reči
Da odeš pognute glave u spokoj svoj,
Da ostanem sama u svojoj nesreći
I utonem opet u očaj moj.
Gledam te u oči,
Iskreno bez srama
Plačem tiho u ovoj noći
Znajući da opet ostajem sama.
I dok odlaziš, odlazi brzo
Poput vetra u olujnoj noći
Ne okreći se i ne obaziri na suze
Jer moja tuga nikada neće proći.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: