Kraj

Gledam u tvoje oči
U njima tražim odgovore,
U ovoj kišnoj noći,
Prizivam naše razgovore.
Veceras ćutis, dugo, predugo
Spuštaš pogled i kriješ lice
Znaš sve moje tuge,
Moje sumnje i nesanice.
Miriše kraj ko kafa gorka,
Dolazi tiho iz svih uglova
Spušta se tuga iz svakog ćoška
Ko piljevina iz starih strugova.
Gomila se tuga u grudima mojim
Na usnama tvojim senka neka,
Još večeras postojim,
A sutra ću ti biti uspomena daleka.
Čekam da kažeš poslednje reči
Da odeš pognute glave u spokoj svoj,
Da ostanem sama u svojoj nesreći
I utonem opet u očaj moj.
Gledam te u oči,
Iskreno bez srama
Plačem tiho u ovoj noći
Znajući da opet ostajem sama.
I dok odlaziš, odlazi brzo
Poput vetra u olujnoj noći
Ne okreći se i ne obaziri na suze
Jer moja tuga nikada neće proći.