Mrzeo sebe zbog tebe
Po skoli krao krede
Crtao slike da secanja ne izblede
Ono kad su se oci srele
Trzas, znas da nisu smele
Ono kad vezes pertle na cudan nacin
Kreces u razonode nove a osmeh kao zacin
Pertle bele, patike zute
Kad si na bajsu zaustave se minute
Znala si da se utopis u jesen
Kriv mi je bio divlji kesten
Kad ti vetar kosu talasa
A meni nista terasa
U korpici jedna cokoladica i sok
I onda hop, nagli skok
Nije te plasila planeta
U pozadini cuje se stara kaseta
I sitne kapljice kise
Kao da su ti pomogle da letis vise
A ti samo sedis u parku na klupi
Dok beze oblaci mutni
Tvoji prst kao carobni kist
Preslikavaju u zraku jedan zuti list
A ja kao decak iz prikrada
Cekam sta ce se desiti sada
U strahu da ce ti ponestati boje
Jer steta bi bilo da takav pejzaz ne skroje
Принц поезије
