Komšiluk spava, veče je.
Sjajka nema, samo tama,
Ja ipak razaznajem te,
Kradeš mi se u snovima.
Noć odmiče, poznajem te?
Deluješ plaho, al drago.
Stvarna li si ili pak ne?
Polako mi biva jasno.
Ljutiš me jerbo postojiš,
Ljutiš me jer zbog tebe sam,
Ono što ne želim biti:
Ogorčen, ciničan i sam.
Ljutiš me jer zbog tebe sam
U bunilu, kao da više za red ne znam,
Kao da gubim formu koja sve čini prostim,
Koja sve čini lepim,
U jednostavnosti je sreća, ali ja
Kao da postajem licemeran!
Zora se bliži, novi dan,
Pričina me tvoja buni,
O, zar ti je to bio plan,
Da me srdžbom mojom gušiš?!
Praskozorski me bude zraci,
Misli su mirnije i tiše,
Ne postojiš, govore znaci,
Zasad, ne kradeš mi se više.
