Hladan kosmos
Širi se
Neprestano
Sve dalje
Do krajnjih granica
Do nategnuća
Toliko velikog
Da će u samoj tački pucanja
Sila promeniti smer
I sve što postoji:
Planete, zvezde,
Galaksije i crne rupe;
Crnu materiju i energiju
Sav život znan i neznan
Sakupiti ponovo
I sabiti u jednu tačku
Manju od atoma
Od njegovog jezgra
I njegove suštine
Toliko malu
Da je pitanje
Može li se za nju
Uopšte reći da postoji
I baš pre nego
Što potpuno nestane
Ona će ponovo eksplodirati
I to je sve
To je priča kosmosa
Beskrajna
Besmrtna
Besmislena
Osim ponekad
Kada kosmos
Gotovo na samoj
Svojoj ivici
Ugleda nekoga
Ko gleda
U noćno nebo
Uveren
Da će sve
Ipak biti u redu