Принц поезије

Клијање

Зграби ме и привуци пламеној зеници бакље
Нек обелодани бујицу гримиза што куља
Пулсирајуће подеротине из којих капље
И јарост ту изниклу као младица пасуља

Свака скорена суза имала је басму иза се
Замахнути корбач до дршке био умочен у мед
И напокон бледе облине што ти ожиљци красе
У стрепњи слаткој ишчекују твој халапљиви ујед

Својим уснама урамила бих отиске ти стопала
Бићу ткаља што јагодицама слепо прати твоју нит
Злата немам, но трон бих ти од блата и рима ковала
Огњиште наше чувала и кад прекрију га сени и мит

Недођије из давнина и ратиште и бордел су
На тлу том више аман не успевају ни корови
Некад звала сам анђеле да ме покоју понесу
Сад као млада велом чекам зором да се поновим

Да смрт је валута свежањ златника бих нудила
За снове исткане од колевке до првих стрија
Теби, што наручјем дочекујеш моја лудила
У част на мом гробу дрво живота нек исклија

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: