Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Киша заборава

Као нежни звук гитаре,
последњи у глави разговор одзвања
и води у тајне одаје
већ заборављених тренутака.

Остављени у вртлогу времена,
намерно отишли су сви.
Као на ивици губљења разума,
све нестаје, пролази.

Попут изгужваног листа
баченог у заборав,
наша љубав нестаје
нема је већ данима!

Невреме као да долази,
падаће киша заборава.
Туга никако не пролази,
вуче се већ данима.

Остаје празнина, осећам бол!
Речи су биле само изговор!
Док корачам тихо улицом туге,
осећам да киша престаје, окрени се! Није касно?

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: