Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Казна

Слепи за небо и простор
Глуви за говор твари
Из отупеле свести
Прогнали смо и земљу и камен

Изабрали смо да испаравамо
Брже од сна и воде
Одрекли смо се птице и смелости
Жалосни зев рибе
Привиђа нам се као глас
Од ућутканих искри захтевамо ватру
Мрачне обрисе незнања
Именовали смо отисцима самоспознаје

Уместо речи

Под хладним прстима осећамо
Грозне облике заборава и нејасности

Уместо песме

Оклеветани ваздух
Подучава нас јаловом трајању
Док пузимо по ободу замишљеног цвета

Ништа ново не откривамо.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: