Принц поезије

Караван

Силно бије сат
Па пресече и заћути
Стане корак
Стане свемир да ме мерка
Бојим се и да ли ћеш ме чути
Мада није важно
Ја ћу заувек да чекам

К’о у марципану извајаних јагодица
Пркосно стојиш ти
У пастелној успаванци врабаца
Око нас скупља се плин

Плесаће ми липе докле год још дишем
Од твојих руку скрштених чула ми занеме
Јато звезда спава превијено плишем
А ја ноћас убих да ослободим се треме

Под облаком мириса кима
Кожа к’о да ти је љута
Питам се да л’ у мени дете има
Снаге да купи ти бар парче млечног пута

Грозничаво стиснух печат
К’о успаванка
Одвозе ме кочије лагано

Шетам се па венем
Спуштају се завесе
За новим караваном

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: