Нисам ти ја
рајско ни бајно,
из чистоте тек
китњасто пролећно
цвеће процветало,
драга.
Од шиљатог трња
сам мајско,
засијало сјајно,
трње ме клеветало,
из бетона никле ми,
латице среће,
драга.
Принц поезије
Нисам ти ја
рајско ни бајно,
из чистоте тек
китњасто пролећно
цвеће процветало,
драга.
Од шиљатог трња
сам мајско,
засијало сјајно,
трње ме клеветало,
из бетона никле ми,
латице среће,
драга.
Predivno!
Odlično!
Браво Влатко!
И танано и снажно! Браво!
¬>Сузе покајања<~У контрасту добра и зла,мислима у корову градине духа,"китњасто пролеће" душе само што није у песми брата Влатка цветног презимена.У ствари из трња бетонираног поноса неће процветати љубав познања,поштовања и пожртвовања прочишћена сузама покајања.Песма се може,елегично сврстати уз Ђуру Јакшића:Стазе(парафразно)–„Две су стазе испред мене;једна с трњем стоји,друга с цвећем чека.…Нек по цвећу,латицама жене газе;а трње мајских ружа је за човека.“Срећно!©
Odlicno, bravo!
Bravo!