Принц поезије

Као да ми у сан долази вила

Желим да се сетим овог тренутка,
да пишем у уторак у 00:34
ти још увек дишеш, лежиш у свом кревету,
болестан без гласа али жив.
Извини што сам се правила да је све у реду,
што сам деловала да не видим твоје сузе
када као гледамо утакмицу,
ја говорим да је све ок,
ти који ми повлађујеш ,
наслањајући се на твоју сада ситну мишицу
пуну трагова које прави рак.
Извини сто не могу да ти помогнем,
што видим да те боли , а немам решење
сем да ти дам лек да те мало попусти,
да би наставио да гледаш у празно,
од бола угасен, од туге нем.
Не знам како ћу без тебе,
ти си моја подршка и на тебе личим.
Када одеш , остаће само твој клон,
да тумара и тражи те.
Молим те кад одеш немој скроз отићи,
јави се у сну да опет будем твоја ћерка,
можемо до базена на Кисељаку,
ја ћу опет имати 7 година,
а ти ћеш ме носити на раменима.
Биће то као да ми у сан долази вила.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: