Aleksandra Radakovic
Kako se piše ljubav
Kako se piše ljubav?!
Ne, kao red slova od suglasnika do samoglasnika,
ni kao skoro, pa ritualni red reči
koje trivijalno koristimo u svim situacijama.
Ljubav se piše srcem,
između obuci se, hladno je i
nemoj ti, ja ću.
Ja ću umazati ruke u zlato
pa ti oslikati prozore,
Ja ću naslikati ptice za dobro jutro,
da te na istim tim zlatnim prozorima bude.
Ja ću da bdijem kada nešto boli
i ljubim da prođe.
Kako se piše ljubav,
pitaš me…
kao sandalovina koju svako veče
pobožno palim za meki san,
kao blagoslov svakom novom danu,
provedenom zajedno.
Kao čitanje Petrarke i Jesenjina,
i one hladne, snegovite Rusije
koja mi još bridi pod prstima.
Ljubav se piše svim gradovima
koje nazivamo našim, jer
u svakom smo ostavili deo sebe,
onaj nedozreli, sanjalački.
Pišemo je stihovima
Rabingranat Tagorea,
Pabla Nerude,
Mike Antića, za koji te uveravam da je klasik.
Pišemo je notama Šopena,
Debisija,
tvog Pariza i mog Peterburga.
Uspomenama i snovima,
nekim budućim, nesazrelim jutrima
koja se uvlače pod jorgane…
Piše se ta, luda ljubav ludilom,
Kamij Klodel je to najbolje znala.
Ni jednog trena ne mrzeći Rodena,
jer ko ume da voli taj mržnju ne poznaje.
I čudno je to, znaš,
od svih talenata i darova na rođenju
dobijamo samo ljubav,
i sve dok je delimo ona se umnožava.
I piše se, dugo, večno,
sve dok dišemo i volimo.
