Када кажем љубав говорим о теби.
Анђелу што хода, мојим дахом дише.
Фењеру што таму светлошћу обоји.
Благослову, с’ твојим именом се пише.
Када кажем песма ја о теби певам.
О уснама слатким ко најслађе воће.
О сновима које ја уз тебе сневам.
Бољој половини. Леку од самоће.
Када кажем нежност ти си ми у глави.
Онај додир који ране у трену излечи.
Сваку моју зору радошћу заплави.
Који све објасни без иједне речи.
Када кажем живот помислим на тебе.
На оазу нашу где је време стало.
И лакоћу којом дадох целог себе.
Стопут да се родим било би ми мало.
Када кажем срећа, у теби се крије
Суза радосница, што ми образ кваси.
У мом ритму хода. У стопу ме прати
Најсјајнији орден што ми груди краси.
Када кажем сунце ја тебе дозивам.
Јер без тебе небих мог’о да постојим.
Ти си штит од туге под који се скривам.
Кад си поред мене ничег се не бојим.
Кад кажем лепот ашапћем твоје име.
Ко молитву тихо да нико не чује.
И док се смењују осеке и плиме
Под заставом твојом срце ми путује.
