јутрос сам гледао најлепше свитање
распукло се небо и зури у мене
зелено смарагдно
нигде не видех луду боју такву
зелену смарагдну
ни трава под нама не шушташе онда
зелено смарагдно
ни нож у леђа не забише ми тако
зелено смарагдно
сам сâм и био сам сâм
а јутро је цветало цветно
и небо
зелено смарагдно
сунца још није било
чекао сам нешто тог јутра
и дошло би нешто да није тог јутра
дошло би нешто да није свитања
дошло би да не видех то небо
зелено смарагдно
и залуд би чекање било
и постојање нечије у сумор што зури
узалудно
јер нешто је требало доћи
умирање можда
умирање
а и то је нешто
у ствари много
то је предсказање
велико предсказање
макар и смрти
и небо је горело
и крвава глава се дизала
и ја намах заборавих чекање своје
ал знао сам
то намах заувек оста
јутрос сам гледао најлепше свитање
распукло се небо и зури у мене
зелено смарагдно
