Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Једном путнику

Када се сунце подигне опет,
и отопи снег у марту лепом,
шум потока нека се пробуди,
кад’ срећа опет завлада светом.

Путник ће тада,окован ледом
обучен мразом и ветра снагом,
сести за сто с’ водом и медом,
служити нас путничком сагом.

Тад’ ће се селом музика чути,
крај руке биће и чаша вина,
нестаће звук сете крути,
кад’ мајка загрли старијег сина.

На тај дан стаће и река,
престаће дуге и хладне кише,
јер све овде сад на те’ чека,
за тебе овде и твој дом дише.

Када се чује звоно на вратима,
од среће плакаће родбина цела,
причаће дуго са тобом,сатима,
јер ти да одеш,судба је хтела.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: