Јаук

Под каменом
сломљених крила
птица
кљуца моје кости
крв је само ветар
што милује
лица
згужвани пејзажи
душе
сипљу у недрима
ватре непомичне таласе
гуше
песма губи моћ
над празним једрима
цвркут тај се
у јаук оденуо.