Под каменом сломљених крила птица кљуца моје кости крв је само ветар што милује лица згужвани пејзажи душе сипљу у недрима ватре непомичне таласе гуше песма губи моћ над празним једрима цвркут тај се у јаук оденуо.
Жао нам је, морате бити пријављени да бисте поставили коментар.