Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ЈАДОВНИК

Оцеубицама руке изљубише
Мајкама свилене мараме везаше
Браћи крвавих руку од братске крви
закорене почасти на груди привише
Сестрама на њедрима запаљен луч
разгорише

А би невреме
И киша би и снег би да удари
Гром
Вазнесе се свуд у доглед
И пробуди се и онај
Који се будити и не пита
А ствара
Невреме га разбуди
Киша и снег га расани
Гром
Разнесено се громом окади

Оцеубице се руку ратосиљаше
Мајкама од свилених марама
Гајтан омче
Браћа се бусањем од груди одвајају
Сестре се о Петровом дану
ко љиљци о летњој ноћи жегу

А би невреме
И разбуђени се неразабра
Ратосиљаних руку нераспозна
и оно мало и ништа
У омће свилене дуге вратове нанизаше
У груди семе новог засадише
А несталим Ликом нас огреја ко Сунцем

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: