Принц поезије

Ја горим

Ја горим,
и гледам многе жеље своје,
како једна за другом ничу попут Хидриних глава;
у ватри њихово суштаство је,
мишљу и делом чак их распламсавам.
И нема мира сред њиховог плама —
свака је трогуба и свака ме мори,
свака ме мори и свака ме моли,
ал’ једна прва себично говори:
„Услиши мене,
ја ти добро желим,
све што си хтео ја сам ти већ дала!”,
друга ми шапће и смело и дрско,
њу да изаберем,
ја мислим будала
да сам и да само страшне варке видим;
док трећа ћути и очима зове
да се одрекнем првих двеју, вођен
мамљењем њеним.
Опет прва, друга,
све исто чине —
мени из тог круга
изласка нема
док скроз не сагорим
и у потпуности се с ништавилом слијем,
кад најзад буде мртва моја воља,
а прах мој темељ неког бољег здања.

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on email
Место на ранг листи: