Принц поезије

Izlazak

IZLAZAK

Zatvorena, utamničena hrabrost, svila se u mojoj utrobi,
duboko; preplašeno trepćući, usitnjenih očiju,
nesvikla na mrak.
Svrdlo muči, zlostavlja moj stomak…
Misli pletu tešku, gustu pletenicu straha.
Obavijaju je oko mog čela.
Boli me. Steže. Kao da sam obnevidela.
Ćutim u pritiskajućoj tišini. Čekam. Prilično dugo.
Strpljivo.
Proviruje hrabrost, nesigurna.
Žmirka.
Dobacujem joj kraj pletenice da se uhvati i uspuže uz nju,
i dopre do svežeg vazduha moje duše.
Udišem je, duboko, tu moju hrabrost.
Široko otvaram oči,
i opuštam stisnuto srce,
i osmehnem se.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: