Poštedi me, svete, tih gluposti dečaka-muškaraca
Zgrudvanih nedaća ispod kaputa i kože
Ne ubacuj u grotlo ludosti
Vatrenih reči koje se množe
Po oštrici žileta kao po brazdi utiskujem svoja htenja
Da oluja ne zamete razboritost moju, moju krv
I znamenja
Sve stariji nestajem
Izmiren tihom noći
Dodirnut podignutom puškom
Snage – hoću li smoći!
Vetar u krošnjama
Iskreni je znak ove goruće strasti
Gramzivi to je usud
Znak sigurne propasti
