Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Истина је негде тамо

Било би боље да си ту,
Да попуниш простор својим присуством,
Да у океану ништавила и бесмисла
Нађем трачак наде за боље сутра.
Свет се окреће у смеру казаљке на сату
Оно што је одлази без збогом,
Разлива се у хиљаду нијанси црвене,
Пече и позива на игру.

Магичним штапом исцртавам будућност,
Покретима вештим скидам бреме,
Материју грабим немилице
С непознатог скидам невидљиви плашт.

Узалуд испарава граја, громогласно цоктање
Небитних персона, на небу од жада
Залази месец, тихо љуља се без части и стида.

И плешу сене свирепих, а незнаних
Оних што нису и не могу бити
У даљини одзвања мукло режање
Поганих и крвожедних.

Било би боље да си ту,
Пажљиво кичицом одмери растојање
Између немила и недрага,
Нашкрабај чаробни ћилим
И створи се или не.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: