Буди у речима, крви искона
Капљице што крвариш, говори;
Одсуством језика би
Свет сравњен на рубу воде
Ухваћен у киши, шуме у смрт
Подносиш капима – опери свет
Окрепи тијело, телесним смо
Обртајима живот заветовали
Онај који је волео, трпео је
Смрт смрћу, завртео бол
Који знао је тајну, тај је чуо
Бљесак шуме у сваком отиску
Сазданом од лица непатвореног Пламена
Чуо је лет проговорене земље
То ноћ није, нити је зазидано небо!
Обраћају се гласови из костију:
Није нас стид од смрти, чујте!
Дубина душе засенила је покрове
Живот се сме јер напуштамо окове
Исопом смрт покропи
