Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Ipak pamtim

Zablistao u nepokretnom oku trenutak,
Kroz mulj užegle tekućine smradne,
Ko riba izložen u akvarjumu užasa I strave,
Nemam o vremenu predstave prave.

Sa usana ukradoše mi pesmicu neku,
Ispod tabana izvukoše mi zemljicu meku,
Ja sam fetus u teglici , I ovde mi je tesno.

Ja sam dete ,nerodjeno ,al ipak strašno besno.

Prolazite kraj mene smejete se dok patim,
Prolazite kraj mene ,a ja sve to verujte, pamtim…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: