Zablistao u nepokretnom oku trenutak,
Kroz mulj užegle tekućine smradne,
Ko riba izložen u akvarjumu užasa I strave,
Nemam o vremenu predstave prave.
Sa usana ukradoše mi pesmicu neku,
Ispod tabana izvukoše mi zemljicu meku,
Ja sam fetus u teglici , I ovde mi je tesno.
Ja sam dete ,nerodjeno ,al ipak strašno besno.
Prolazite kraj mene smejete se dok patim,
Prolazite kraj mene ,a ja sve to verujte, pamtim…
