Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ИКАР

Сунашце, како си мало у оку
Мом. Како све је мало у њему;
На небу звезде нестале би у скоку
И све би висине биле моје у трену.

И мада човек главом личи соку,
И мада могу бити исти у свему,
Али крило на његовом боку
Очима је разлог да се прену

И да желе. И да желе много
Далеке кугле бакар бистар;
И да пређу небо, право, строго

Као песник папир, платно сликар.
О, сунце, смрт си сваког убогог;
Сваки од нас за те још један је Икар!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: