Сунашце, како си мало у оку
Мом. Како све је мало у њему;
На небу звезде нестале би у скоку
И све би висине биле моје у трену.
И мада човек главом личи соку,
И мада могу бити исти у свему,
Али крило на његовом боку
Очима је разлог да се прену
И да желе. И да желе много
Далеке кугле бакар бистар;
И да пређу небо, право, строго
Као песник папир, платно сликар.
О, сунце, смрт си сваког убогог;
Сваки од нас за те још један је Икар!
