Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Игра

Како он мене живи
Како ја њега мислим
Како зидам зидине од камена вечности
од камена сузног и сузама поквашеног
Како дишем животом биљним
недовољно, скучено, на кап
Како ја њега рађам, оног који ме је створио
Како ја њих стварам да би ме поново родили
Како ја њега мислим кад му читам испразност под борама
Како он мене живи, да сагорим
Како ја њега ћутим.
Како он мени црта, на листу, малом листу хартије
малене животиње и велике снове
Како он мени боји детињство тиркизном бојом
Како осећам да му крв прави океанску буку
Како знам да некад неко тугује због речи
оне која ће једном постати истина
Како ћу то пронаћи међу корицама
у играма када се играмо смрти
Како ћеш ме читати у ћутњи над рекама хучним
Како ћеш ме желети кад пређем мост мртвих
Како ћеш блистати оком искреним
са мојим одразом у чврсто стиснутој песници
Како ћу живети у крви оних које нећу познавати
Како ће то све нестати
Како ћу све то поднети
Кад дође један диван дан за умирање.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: