роморе сенке, упливишу.
тинтају срце. бесомучни
пропелери, и патине, лишћа,
путени, рожнати, и туробни.
сто́ме, и влати, и хлорофили,
бесне, кроз киптеће ерупције
птица; љескави дамар скерлетних
крљушти праскозорја.
гњила, и отровна, пераја
бриде, заптивена, у елиптичним
колотечинама аркада.
тахионске бакље обзорја
[модри масив, и фјорд,
као спо́ре, језгре, порфирне,
и непатворене, амарилиса –
као стожер] растворене у магматске
трахеје. рески, храпави, крик.
потклобучен, у здрвењене алвеоле
чивилука, угнежден, кроз главоношце
рукаваца. гракћу, пурпурни пипци.
засопљују, и заглушују. клопарања.
смежуране хроматопоре осеке.
где клијају, оријашки, ганглије
сабласти – као астроботанички скиптри.
епидермис токсичне меласе – барботира.
фосфорни, загасити, полипи,
освићу. као утварни планктони,
петројелски изданци затомљених
седимената. го̀ре̄.
Принц поезије
