Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

I nema nazad

Neznanče,
Ti, što postojiš,
A ne postojiš,
Ti, što vrednuješ,
A sam ne vrediš,
Ti, što govoriš,
A ne razumeš sopstveni govor,
Ti, što hrabrosti nemaš,
A tuđom se hrabrošću odevaš,
Ti, što se glupošću dičiš,
Ne nagvaždaj bezvučnim rečima,
Ne skrnavi čistotu rukama grešnim,
Ne nasedaj na kratkovečne slasti Izgnanoga.
Jer,
poraziće te sopstvenim bolom,
Sarkastično i oporo,
Tromo i duboko.

I nema nazad!

Ti, koji dušu uzgajaš
Na pašnjacima nepravde
Ti, lakoverni tragaču za nepostojanim,
Prosta repliko materijalnosti,
Srami se ideala svojih!
Pobediće u tvojim beskrajnim igrarijama,
Ugušiće sanjanja čista,
Razoriće sve umom svojim bolesnim.

I nema nazad.

A vapaj prostodušnih očiju
Biće nem
I slab
I bespotreban
I nema nazad.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: