Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Храброст

Немој да умиреш због жеље да те други жале
Ни да се будиш само да би постао нечији туђи сан
Храбро је бити усамљен међу људима
А не скривати се у самоћи
Јер се плашиш њихових мисли
Храбро је стајати у молитви
Загрљен с тишином
Док се сваки почетак претвара у ново рушење

Немој да умиреш да би испунио облик недостајања
Ни зато што си се уморио од потребе да разумеш
Храбро је бити у својој кожи покривеној сунцем
И леденом кишом
У свом срцу које неприметно успорава

Храбро је стајати у молитви
И међу људима сазданим од ветра
Бити огрнут надмоћном тишином

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: