Немој да умиреш због жеље да те други жале
Ни да се будиш само да би постао нечији туђи сан
Храбро је бити усамљен међу људима
А не скривати се у самоћи
Јер се плашиш њихових мисли
Храбро је стајати у молитви
Загрљен с тишином
Док се сваки почетак претвара у ново рушење
Немој да умиреш да би испунио облик недостајања
Ни зато што си се уморио од потребе да разумеш
Храбро је бити у својој кожи покривеној сунцем
И леденом кишом
У свом срцу које неприметно успорава
Храбро је стајати у молитви
И међу људима сазданим од ветра
Бити огрнут надмоћном тишином