човеку који је померао, и још увек помера (небеске) границе
Једном си ми рекао да је тамо,
баш иза оног ћошка,
граница неповрата.
На њој нема провере пасоша,
кофера, саобраћајних гужви.
Све што можеш понети
стане у једно, или можда два „Збогом“.
Одлучио си је прећи без процедура,
иако си човек који их поштује.
Одлучио си да издалека посматраш,
иако не видиш на даљину.
Одлучио си да ме оставиш овде,
иако знаш да не волим остављање.
Твоја одлука се поштује, чак и тамо негде,
на тим твојим границама неповрата.
Натерао си ме да се питам
где је граница између туге и среће,
Рекао би ми, знам, да је тамо,
иза ћошка,
који је, нестао заједно са тобом.
