Г Р А Н А
Бранко – име моје младости
Микрокосмос заустављен голом граном
А био је препун звезда
Птице су продорно певале
Били су цветови продорних боја
Био је ватрене нутрине
Пред ариљским анђелом шапућем
Ватра није ништа
Дан је снежан чист и бео
Хладно ми је
Стерилно сам сама
Нема ми огњишта
Ариље под снегом
Узалуд тражим бранковину
Нема пијаног мака у житу
Ни поруке црвене руже
Жедан малине смрзнуо се голуб
Настанили се невидљиви
Шкрипи слеђена грана
То она пева
Реже сећањем
