Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Грана

Г Р А Н А

Бранко – име моје младости
Микрокосмос заустављен голом граном
А био је препун звезда
Птице су продорно певале
Били су цветови продорних боја
Био је ватрене нутрине

Пред ариљским анђелом шапућем
Ватра није ништа
Дан је снежан чист и бео
Хладно ми је
Стерилно сам сама
Нема ми огњишта

Ариље под снегом
Узалуд тражим бранковину
Нема пијаног мака у житу
Ни поруке црвене руже
Жедан малине смрзнуо се голуб
Настанили се невидљиви

Шкрипи слеђена грана
То она пева
Реже сећањем

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: