Sve ti boli namirišem,
volim te i volim,
pa opet,
i kad ti mene ne,
i kad ugrizeš me,
odgurneš il’ srce slomiš,
osećam tvoju bol.
Čovek sam,
ubijan životom,
upamćen u zaboravu,
na krilima vrapca upoznao sam svet,
gledao njegovim očima,
tebe, sebe, svet.
Imam to,
Rrodio sam se tako,
od prvoga osmeha,
do vrata večnosti,
zasene mosta,
sutona života,
i imena sreće.
Ono mojim jagodicama voli,
pogledom mi se napija,
suzama ubija,
Volim te,
kad poslednji uzdah posramiš mišlju,
kada lagala bi,
ne pitam,
sve si moje,
ne tražim da budem išta tvoje.
Jer ljubav nije ćup,
da u njegovoj utrobi skrivaš mekoću svile,
mirise egzotičnog bilja,
brod, da ga imaš,
da te čekati mora.
ljubav imaš u sebi,
niko ti je uzeti ne može,
ali, ne traži da bude u drugome,
Nemaju svi dar da vole.
