Принц поезије

Фалсет

Танка вибро што укроћаваш јарост
Не видим утеху у земаљском сну
Гутала ме тмина, а привлачи светлост
До врха бих радо али сам на дну.

Љубављу твојом прошлост сада сневам
Силуету тмурне авети на зиду
Жака Дериде већ одавно нема
Неугасна жудњо живи суициду.

Поставите стражу утврдите врата вечна
Синови се буде и певају кћери:
Долази спасење у мехове презрења
Животе Чехов пиштољу у пудријери.

Изусти каткад туробност да заболи
Позови тишину настани празнину
Доживотна боли проклето заволи
Непреболну рану и незараслу бразготину.

Опсуј Бога и умри пријатељски је савет
Зима и таштина нека обузму ми кости
Нисам те љубио нежну као фалсет
Беспомоћном љубављу до бесконачности.

Божидар Васиљевић

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: