Два горостаса у нама

Два горостаса у нама

Било је то једног трена у овоме часу
врло чудно и тајно у сваком човеку.
Све зле и мрачне силе, где год да су
почеше пропадати у јаму неку.

Посвађаше се два горостаса, овога сата,
једно напада а друго покушава да мири.
То није нико други него брат до брата,
непронађен ко је, стално ватру пири.

Зло је добро са маском преко бића
докле год не завири у своју суштину.
Неоткривена смо сопствена открића.

Сви смо ми у души чисти, немамо тмину.
Треба пронаћи тај компас мира.
Музичар иде куда његова душа свира.