Принц поезије

Другарство

Беше давно
Пружих ти руку
Кад си пао на равном
Обрисала сам ти крваву рану
Теби дечаку уплаканих очију
Занемаривши сваку твоју ману
Руковали смо се крвавим шакама
И рекли нашим мајкама
Да ћемо се играти сатима
Стално ми се смешкаш
А кад ти се исплезим
По глави се чешкаш
Била сам срећна што постојиш
А кад играмо жмурке нестанеш
Док прсте избројим
Заједно смо расли
Пребрзо одрасли
Дечију срећу запоставили
На наше пријатељство смо заборвили
Све је то лако могло да се предвиди
Ипак рана на шаци и даље бриди
Заклео си се да ћу ти бити вечна инспирација
Сапутница
Твоја најбоља другарица
Али речи никад нису биле гаранција

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: