Пишем ти да умирим душу
и прикријем сузе
утишам бол
Пишем јер тако је лакше
ништа не губим
У најави још
један д-мол…
Пишем у нади
да ћеш ме чути
утеху дати
или не знам шта већ…
Много је времена
од тада прошло
Прејака је идаље
по човека реч
Сваког дана
недужна жртва
јутром осване
А није моје да судим….
Стварност је нажалост
заувек заспала
„узалуд је будим!“
Принц поезије
