Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

DRAGA MOJA

Draga moja,
Ponoć samo što nije
iznad glave kuca sat
koji me opominje da se danu bliži kraj.
još deset minuta…
i the end..
A onda novi početak
Sunce je starije
za jedan dan kao i mi.
Biće na nebu
pre nego se naše
oči otvore
Ko će ga pre ugledati znaćemo samo mi
Ruke su nam na jastuku
oči su se otvorile
i gledaju u belo
iznad naših glava
Misli nam se ne sudaraju, spajaju se
i raduju
svom novom početku
Nazvaćeš me ujutru
i reći kako si spavala
kakav ti je san bio
ko je pokušao
da ti ga pokvari
ili ulepša.
Da li si sanjala
konjanika koji ponosno nosi svoj mač kojim nikoga ne želi da povredi
Braniće te
od nečasnih sila
koje lebde oko tebe
Ili ti se jelen
pojavio u dvorištu
tražeći tvoju ruku da
omiriše
prepozna
i mirno spusti glavu
Svaku noć nešto sanjaš
tako  dođoh
na prag tvog srca
lud,ishitren i neobuzdan
sa željom da ima sve i odmah
Pustila si me
da takav budem
bez želje da mi udovoljiš
Osetila si me kao  svetlo
pustila ga u
prostor
Video sam
u tebi tamnu sobu
kojoj treba sveća
da se oseti
unutrašnja lepota tvoja
Sada spavaj draga moja,
sveća će ostati da gori..

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: