Док је гледам како спава,
руком грлим око врата,
и док смехом нешто сања,
само мислим да је Тања
Док је волим како спава,
па све мислим да је права!
И док рука њена сада,
преко моје мисли пада!
Док јој уста мијем слатко
мислим нешто,као Бранко.
Узалуд је будим,
јер и ја сањам!
II
Док посматрам како гледа,
пут краја који следи.
И док замишљена нешто дума
прегуста је ово шума.
Док музика лети,
посматрам и надам се,
да се сети.
Изгубљена као дете.
У том крају, света
Како лептири лете!
III
Док се мислим,кога сада љуби.
Зрневље љубави иштем,
не молим,заљбљеност волим,
и док расте,заљубљеност боли!
Док чекам да се осврне,
и поглед љубави поклони,
мислим,лудо да ли срце труби?
Док се сетим добра и зла,
како се боре у невиности тој,
сетих се светла које пита?
Мењаш им места,
у невиности својој вечној!