Bila sam devojčica sa periferije
Moji prsti po tvojoj koži
Klizili su
Tražeći ožiljke
U očima sam ti lovila
Ponoćne sene
Nagoveštaj tajne
Koja ostane
Kada se sve karte naizgled otvore
Sada sedimo za trpezarijskim stolom
Kao kockari
Pepeljare su pune
A flaša prazna
Ove noći ipak se nije
Dovoljno popilo
Mi smo par sa periferije
Pored reke naši koraci
Decenijama ostavljaju
Nevidljivi trag
Lik nam iznova gutaju
Zeleni talasi
Oteturaćemo se opet u postelju
Naše će ruke kroz snove loviti zagrljaj
Naš bračni krevet je uteha
U njemu spavamo mirno
Prećutkujući jedno drugome
Rane u utrobi
Jer smo odrasli
I naučili smo da živimo
Ćutke
Da se dajemo telom
Umesto stihovima
Da na ravne časti delimo
Mrve života
Reka je naša uteha
Krici barskih ptica
Nad hladnim talasima
I šuma čiji odraz leluja
U tvojim zenicama
Naša su uteha nova svitanja
Koja nas svojim crvenim odsjajem
U prozoru
Podsećaju
Da smo još uvek dovoljno mladi
A rane u utrobi
Polako kopne
I sa svakim otkucajem pulsa
Sve su nam bistriji
Pogledi
