Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Devojčica sa periferije

Bila sam devojčica sa periferije

Moji prsti po tvojoj koži
Klizili su
Tražeći ožiljke
U očima sam ti lovila
Ponoćne sene
Nagoveštaj tajne
Koja ostane
Kada se sve karte naizgled otvore

Sada sedimo za trpezarijskim stolom
Kao kockari

Pepeljare su pune
A flaša prazna
Ove noći ipak se nije
Dovoljno popilo

Mi smo par sa periferije
Pored reke naši koraci
Decenijama ostavljaju
Nevidljivi trag
Lik nam iznova gutaju
Zeleni talasi

Oteturaćemo se opet u postelju
Naše će ruke kroz snove loviti zagrljaj

Naš bračni krevet je uteha
U njemu spavamo mirno
Prećutkujući jedno drugome
Rane u utrobi

Jer smo odrasli
I naučili smo da živimo
Ćutke
Da se dajemo telom
Umesto stihovima
Da na ravne časti delimo
Mrve života

Reka je naša uteha
Krici barskih ptica
Nad hladnim talasima
I šuma čiji odraz leluja
U tvojim zenicama

Naša su uteha nova svitanja
Koja nas svojim crvenim odsjajem
U prozoru
Podsećaju
Da smo još uvek dovoljno mladi

A rane u utrobi
Polako kopne
I sa svakim otkucajem pulsa
Sve su nam bistriji
Pogledi

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: