I sve je na dlanu, a dlan je u tami;
Na peščanom satu naša zrna idu kao da su lakša,
Dok mi tu ležimo,
Znojavi za sebe, a za druge goli.
I gledamo zvezde kroz zamagljen prozor,
Pa kao na javi, slikamo budućnost prstima po staklu,
A tragovi dugo još će da se vuku,
Kao stare rane kad se loše leče.
I slušamo ritam,
Naša srca tuku, priljubljena kratko, spojena zauvek,
Dok tonemo ćutke u san koji grli,
Makar na trenutak da budemo deca…
