Papir
Bol u očima
Ruka u ruci, noćna tmina koja osvaja
I ovaj miris koji sada osećam
Sve mi nešto sluti da će sluge noći
Opet u moje snove doći
Predosećam
Ne, ne, ostajte tamo!
Tamo gde i sama počiva mi bol
Ne rasipajte svoje utrobe ovamo
Ne bacajte senke na moj beli sto
Ne bacajte okvir u bezgranična polja
Pustite da rastu kako im je volja
Pustite da cvate i da se razvijaju
Njihovu mladost ne dam da ubijaju!
Ne dam da ih nosite, o prokleti valovi, prsti sad prkosite toj ogavnoj ariji
Toj ogavnoj senci što se sada nadvija
Te gurnite breme što se samo razvija
I nosite daleko, da ne vidim im stope
Nek’ zatre im se trag, isprljan od zlobe
Nek’ izgube se koraci, bledi, gluvonemi
Biće moje neka ka dobrome stremi
Neka zelenilo poljem preovlada
I znani pastir, neka vodi svoja stada
Ja čuvaću na dlanu reči obećanja
I daću ih vama, deco postojanja
Принц поезије
