Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Данас

Данас, тако лепо
Крвљу исписујем ноте
Најлепшег звука чемера.
Пуштам
Да се мелодија сама створи,
Да плеше, све док
Црвенило не избледи.
Желим да се чује
И да траје, да живи,
Баш као и ја.
Али не у сенци попут мене,
Већ попут дијаманта
Са сто једном оштром ивицом.
Док се огледаш у њему
Питаш се, шта је ово? Ко сам ја?
А одлично знаш.
Јер снага корена пелина
Избија из ока попут искре,
Која вечно пламти.
Да, то јеси ти.
И заувек ћеш Бити.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: