Daljina
Zamišljam leto i nas.
Dozivam te, al’ daljina sve lomi.
Često dolaziš u snove
bez pitanja, od čežnje brzo gorim.
Hodaš po mislima sam,
a vreme nemo stoji.
Nisam te pitala, al’ korake ti brojim.
Sami smo birali, nek sudbina nas spoji.
Daleko je ljubav od oka,
ko brod od svoga doka,
i druga zemlja kojom hodaš,
trag cipele se gubi i nestaješ.
Nek vetar miluje ti kosu,
kad nisam tu, prokleto mi fališ.
Zaboravi na sate, minute i kilometre duge, ruke pruži mi, samo ostani.
Zagrli me jako i ljubi polako,
nek sve stane bar na tren.
Srce stalno luta i traži te svuda,
svaka noć je duga bez tebe.
Martina Milosavljević
