Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Daj

Zagrizi usnu,
donesi na svet novu žrtvu.
Prinesi jelo,
za to se spremaš život ceo.

Daj, od sebe parče mesa,
ništa ne gubiš,
svakome kesa,
na kraju bude mera.

Nema početka.
uvek si bio tu.
Samo zapostavljaš,
uče te da zaboravljaš.

Daj,od sebe rebro,
nešto za večeru,
da ne bude bedno,
kad bude kasno.

Uspon ljudskog bića,
nije laka priča.
Da više daš,
a ništa nemaš.
To se traži -Daj!
Od svakog – Daj!
Oduvek – Daj!
Za početak i za kraj!
Daj, daj, daj, daj…

Ulogu igraš,
od prvog plača vešto.
Ne shvataš,
i tebe čeka mesto.

Daj, svi smo meso,
kad čuješ glas
odseci parče,
dodaj za nas.

Kotao ključa,
na tihoj vatri kuva se supa.
Nešto za ručak,
musav trenutak.

Daj, u grlu knedla,
četiri čoveka,
ko četiri strane sveta
a ista klica.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: