Zagrizi usnu,
donesi na svet novu žrtvu.
Prinesi jelo,
za to se spremaš život ceo.
Daj, od sebe parče mesa,
ništa ne gubiš,
svakome kesa,
na kraju bude mera.
Nema početka.
uvek si bio tu.
Samo zapostavljaš,
uče te da zaboravljaš.
Daj,od sebe rebro,
nešto za večeru,
da ne bude bedno,
kad bude kasno.
Uspon ljudskog bića,
nije laka priča.
Da više daš,
a ništa nemaš.
To se traži -Daj!
Od svakog – Daj!
Oduvek – Daj!
Za početak i za kraj!
Daj, daj, daj, daj…
Ulogu igraš,
od prvog plača vešto.
Ne shvataš,
i tebe čeka mesto.
Daj, svi smo meso,
kad čuješ glas
odseci parče,
dodaj za nas.
Kotao ključa,
na tihoj vatri kuva se supa.
Nešto za ručak,
musav trenutak.
Daj, u grlu knedla,
četiri čoveka,
ko četiri strane sveta
a ista klica.
